Finansijsko knjigovodstvo

Računovodstvo je disciplina koja se bavi evidencijom svih finansijskih transakcija koje se dogode u jednoj poslovnoj organizaciji. Isključivo je istorijskog karaktera, odnosno evidentiraju se podaci koji se mogu dokazati da su se već dogodili (nikako ono što smatramo da će se tek dogoditi u bližoj ili daljoj budućnosti). Koreni računovodstva sežu u Mesopotamiju, a prosto računovodstvo se spominje u Bibliji (Novi zavet) i Kuranu. Računovođa je osoba koja evidentira (vodi) račune u poslovne knjige. Evidencije koje jedna poslovna organizacija treba da vodi različite su u zavisnosti od vrste organizacije i razmera do kojih se proteže njena poslovnost.
Najpoznatije su:

• Evidencija o potraživanjima i obvezama;

• Evidencija o nabavci i upotrebi reprodukcijskog i potrošnog materijala, hrane, pića i napitaka;

• Popis dugotrajne imovine itd.

Metod dvojnog knjigovodstva

Dvojno knjigovodstvo (engl. double-entry book-keeping (recording), nem. doppelte Buchführung) je sastav evidentiranja poslovnih promena po kojem se svaka poslovna promena (koja zadovoljava uslove evidentiranja) iskazuje na (barem) dva konta, od kojih barem jedan konto duguje i barem jedan potražuje. Nastale poslovne promene odnose se na stanja i promene stanja sredstava, obveza prema izvorima sredstava, prihoda, rashoda i poslovnog rezultata. Princip dvojnog knjigovodstva jedan je od osnovnih principa računovodstva.

Računovodstveni proces

Usporedno knjiženje jedne ekonomske transakcije na dva ili više konta bazira se na činjenici da se svako kretanje imovine odvija u dva smera, tj. svako povećanje jedne stavke imovine rezultira smanjenjem neke druge stavke imovine ili povećanjem obveza. Dvojno knjigovodstvo obuhvata svu imovinu preduzeća po delovima i u ukupnom iznosu, po pojavnim oblicima i po obvezama nastalim njenim pribavljanjem, pa iz toga proizlazi jednakost imovine s dugovima i vlasničkim kapitalom (aktiva jednako pasiva). Poslovne promene iskazuju se vrednosno.

Računovodstvene knjige

Poslovne knjige vode se po načelu sistema dvojnog knjigovodstva. Poslovne knjige čine'''dnevnik, glavna knjiga i pomoćne knjige'''. Dnevnik je poslovna knjiga u koju se unose knjigovodstvene promene slijedom vremenskog nastanka. Dnevnik se može uspostaviti kao jedinstvena poslovna knjiga ili više knjiga koje su namenjene za promene na pojedinim grupama bilansnih zapisa ili za vanbilansne zapise. Glavna knjiga je sistemska knjigovodstvena evidencija promena nastalih na finansijskom položaju i uspešnosti poslovanja. Glavna knjiga sastoji se od dva odvojena dela i to: Bilansni zapisi i vanbilansni zapisi. Glavna knjiga mora da sadrži unapred pripremljena konta koja, u skladu sa potrebama preduzeća, obezbeđuju podatke za godišnje finansijske izveštaje. Pomoćne knjige se po pravilu vode zasebno.

Računovodstveni subjekti

Pod računovodstvenim subjektima u praksi iu računovodstvenoj literaturi podrazumevaju se pravna lica, au određenim slučajevima i fizička lica za čije poslovanje se vodi računovodstvo i sastavljaju finansijski izveštaji. Zbog javnog interesa, obaveza vođenja računovodstva, sastavljanja prezentovanja i javnog objavljivanja finansijskih izveštaja za pojedine grupe pravnih lica određena je posebnim propisiam. U tom smislu, uobičajeno je da se pravna lica kao računovodstveni subjekt dele na profitne i neprofitne. Dakle, kriterijum podele svih pravnih osoba nije uspešnost poslovanja profitabilno (uspešno - dobit) i neprofitabilno (neuspešno - gubitak) poslovanje već njihov motiv osnivanja i cilj poslovanja, odnosno postojanje i obavljanje određenih delatnosti. Samo se uspešnost ili neuspešnost poslovanja pravnih lica koje su osnovane radi ostvarivanja dobiti meri visinom dobiti ili gubitka. Samo pravna lica koja su osnovane zbog ostvarivanja dobiti mogu poslovati profitabilno ili neprofitabilno.

Ciljevi finansijskih izveštaja

Ciljevi finansijskog izveštavanja definisani su u Okviru MSFI (Međunarodni stadard finansijskog izveštavanja), a oni su sledeći:

• Pružanje informacija o finansijskom položaju, uspješnosti poslovanja i promenama finacijskog položaja subjekta, što je korisno širokom krugu korisnika u donošenju ekonimskih odluka;

• Finansijski izveštaji pokazuju rezultate upravljanja ili odgovornosti menadžmenta za poverene im resurse. Korisnici informacija trebaju financjiske izveštaje zbog ocjene efikasnosti menadžmenta kao i ocjene njhove odgovornosti;

• Finansijski izveštaji služe za donošenje odluka, kao što su: da li ulagati u neke poslovne subjekte, prodati ulaganje (deonice, udele) subjekta ili ih zadržati, da li dati komisija menadžmentu poslovnog subjekta ili ga zameniti novim menadžementom, itd

Korisnici finansijskih izveštaja

Korisnici finansijskih izveštaja jesu primarno spoljni korisnici kao i interni menadžement. Prema MSFI najvažniji korisnici finansijskih izveštaja jesu: sadašnji i potencijalni ulagači, zaposleni, zajmodavci, dobavljači i ostali poverioci, kupci, država i njene agencije i opšta javnost. Investitori i poverioci zahtevaju inforamcije o budućem novčanom toku iz nekoliko praktičnih razloga. Investitori su zainteresovani hoće li vratiti uloženi iznos u budućnosti iz dividendi ili udela ili kamata, i sl Poverioci su zainteresovani za povraćaj plasiranih sredstava ili za naplatu potraživanja.

Pretpostavke i kvalitativna obeležja finansijskih izveštaja prema MSFI

Dve su osnovne pretpostavke u Okviru MRS 1 -''Prezentacija finansijskih izveštaja'', a to su:

1. Nastanak događaja

2. Neograničenost vremena poslovanja

Prema pretpostavci nastanka događaja učinci transakcija se priznaju kada nastanu (a ne kada se isplati ili primi novac ili njegov ekvivalent, kao kod poslovanja nekih zanatlija - fizičkih lica, koje svoje knjige vode po novčanoj osnovi) i beleže se u računovodstvnim evidencijama i uključuju u finasijske izveštaje perioda na koje se odnose. Finansijski izveštaji sastavljeni na načelu nastanka poslovnog događaja informišu korisnike, kako o prošlim transakcija tako i o obavezama koje će se novcem platiti u budućnosti kao i o imovini za koju će novac novac biti primljen u budućnosti. Poslovni subjekti prema načelu nastanka događaja sastavljaju sve finasijske izveštaje osim izveštaja o novčanom toku, koji se bazira na novčanoj osnovi.